ПОСЛЕ СВЕГА
Шта остаје после свега?
Недоречене речи и песник у њима.
Песник који је у рату са свима.
Гомилају се у зеницама,
Али врата за његове боли нема.
Зашто размишљати о поенти љубави?
Не треба се бавити стварима које не постоје.
Живи се за дан.
Умире се за ноћ.
То је уметност живљења.
А реци ми сада, мој изгубљени рају,
Чему размишљања о минулим данима?
Тренутак среће је кратак,
Али још брже пролази.
После свега остаје само сумња...
И кајање...
Опоро.
Без речи.
А онда... сумња се опет враћа.
И где смо онда ми?
Изгубљени на пола пута или нас је неко већ пронашао?