ПОГОВОР или ПИСМО КОЈЕ НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ПОСЛАНО
Published on 04/02,2011
Нећу да причам са тобом.
Не знам ни шта би ми рекао.
Све те сентименталности не додирују моја давно отупела чула.
Нема сврхе разговор између камена И славуја,
Када камен не разуме љубавни говор славуја.
Нити трава чује рику јелена у смрти,
Ако не може то да схвати.
Исто тако не вреде ни најлепше речи љубави
Причати девојци која ни значење њихово не схвата.
Уосталом И шта би ми рекао,слатки мој романтичару?
Употребио Петраркине стихове
Или ме пак подсетио на дуге шетње по месечини?
Или ћеш ми можда рећи да ме волиш?
Да,то је задњи адут у рукама романсијера.
Не можеш објаснити ни значење речи љубав.
Неки су за то створени,а неки једноставно не.
Не,нисам огорчена,драги заљубљени дечаче,
Ја сам само реална.
Реална до бола.
То ми је у крви.
Љубав?!
Тако нешто у мојој причи не постоји.
Непотребно трошење времена на крајње
Отупеле ствари.
То отупљује осећаје,драги мој.
Остављаш себи премало места за стварност.
Не,нисам безосећајна,
Једноставно не губим време на безначајне ствари.
Исувише је много ствари које у животу треба урадити,
А сувише мало времена за њих.
Знаш,осећаји немају везе са тим.
Претерана табу тема за несталне људе.
Не могу да губим време у пролазу
Треба исувише ствари урадити.
Како да ти докажем,лудо моје?
Био си ту у тренуцима досаде
и…то је све.
Како мислиш да девојка као ја воли?
У мојим венама тече врела јузњачка крв.
Исувише је ватре у мојим очима
Да би ме задржале крај тебе.
Ја сам ти ортодоксни чудак.
Утопићу се у твоје срце као камелеон.
Лукавством ћу ти се умиљавати попут мачке.
И онда ћу те оставити као анимал.
То је COOL.
За моје виђење стварности.
Ја живим од данас до сутра.
Све опстало је примитивизам И варварство.
Сложена је конструкција моје женске сујете.
Мало ароганције ничем лошем не води.
И шта те још веже за мене?
Нежност?
Љубав можда?
Тога нема.
Невена је своја.
А ти…
Ти си још дете.
Ово је пољуљало границу твог интегритета,
Случајно променило твој мачо став?
Ма,не,ја не желим ништа лоше.
Само да те спустим на лествицу еволуције
Где заиста И припадаш
-испод бескичмењака.
Схвати-љубав постоји само у бајкама.
Чак ни оно:
100 жаба-један принц више не вреди.
Размере су веће.
Зато заиста не могу да трошим време на тебе
И замарам себе
Објашњавајући ти
Да ме апсолутно не занимаш.
Цинична сам?!?
Не,нисам.
Искрена само.
Искрена увек.
Лаж нема сврхе.
Можемо се овде лагати како би нам лепо било,
Како бисмо били срећан пар.
Можда некад.
Сад не.
Више не.
Твоје ново сутра дошло је исувише касно.
Безосећајна сам?
Нису моји циљеви бескрупулозни,
Ти их таквим чиниш…
Ја сам само продукт лоше размене.
Angel & Devil.
Hot & Cold.
Day & Night.
А можда је то И нешто више
Од празних супротности у мом животу.
Али,свеједно,мали мој,
Ти се у њега дефинитивно не уклапаш.
Сад је стварно доста.
Само иди…
Реци људима шта год желиш…
Причај да сам ти се вратила.
Да сам иста онаква кучка каквом си ме замишљао…
Да ни сам способна да волим,осетим бол,патњу…
Без трунке осећаја,образа,стида…
Иди,али једно знај:
Ја се никада нећу вратити.
Ја се никада нећу променити.
Увек ћу остати верна СЕБИ,
Без трунке гриже савести И срама.
Иди НЕВЕНА може И без тебе
Довољно је јака да буде сама!