СЕЋАЊЕ II
Published on 04/19,2011
Осети како реке тону у теби
И сву празнину света
У само неколико зрна празнине
И осети магличаст одсјај на води
Самоћа игра свој последњи плес
Ломи се тмина која губи
У тихом лепету крила
Само нада пред амбисом стоји
Сећа на светињу минулих обећања
И страх пред празнином што своја
Бисерна недра отвара
А ја седим сама на хоризонту сећања
И пијем поглед из погледа умрлих
Удишем осмехе предака мртвих
Сама пркосим ветру што мисли ми носи
Далеко негде у други неки свет
Далеко од мириса овог сунца што залази
А ја осећам њихов топао зов
Мајушне авети ме зову са њима
И нечујан лепет крила у тихој игри…
**
Више не осећам,само се сећам…
Samo da znaš da nedostaju tvoje pesme... Pozz.
Хвала ти,Janakis.
Тренутно имам неких лепшиш приоритета, али вратићу се ускоро. Поздрав