СЕЋАЊЕ
Published on 04/11,2011
Осети како реке тону у теби
И сву празнину света
У само неколико зрна празнине
И осети магличаст одсјај на води
Самоћа игра свој последњи плес
Ломи се тмина која губи
У тихом лепету крила
Само нада пред амбисом стоји
Сећа на светињу минулих обећања
И страх пред празнином што своја
Бисерна недра отвара
А ја седим сама на хоризонту сећања
И пијем поглед из погледа умрлих
Удишем осмехе предака мртвих
Сама пркосим ветру што мисли ми носи
Далеко негде у други неки свет
Далеко од мириса овог сунца што залази
А ја осећам њихов топао зов
Мајушне авети ме зову са њима
И не чујан лепет крила у тихој искри…
**
Више не осећам,само се сећам…
Dok možeš ovako lepo da pišeš, možeš i da osećaš.