Неин кутак

" ...У тренутку када ме сви позивају на прозор да заједно гледамо у времена напред или назад, радије остајем у соби свога данас, загледана у своје срце коме ни најболнији ожиљак никада није одузео жељу за пулсирањем које живот значи. А прозору ћу прићи када осетим да су крила довољно очврсла за лет коме ниједно време и ниједна грешка неће бити препрека..."

БОЛ

undefined

Зидови самоће под тежином времена

Савијају прљаве ивице прошлости над нашим главама

Буђ преваре заудара из сваког ћошка

Авет сумње лебди над нама

Питање се разбија у ваздуху

Парчићи сломљеног срца заривају ми се у груди.

04/13,2011 Posted to Пропали покушај да постанем песник...