ТРЕБАШ МИ
Немој!
Требаш ми.
Ти!Тебе!Твоје!
На паралели ноћи која гуши мој јецај,
У мојој сопственој утопији од живота
Требаш ми,
Да утапам очи у твојим зеницама,
Негде у изласцима наших сунца.
А сада?
Сада су сунца туђа.
Излазе неком другом.
А сада?
Сада су звезде далеко.
Сијају неком другом.
А сада?
Сада си тако близу.
У сваком ветру,
У свакој киши.
Сада си тако близу.
Само су твоји кораци тиши.