Неин кутак

" ...У тренутку када ме сви позивају на прозор да заједно гледамо у времена напред или назад, радије остајем у соби свога данас, загледана у своје срце коме ни најболнији ожиљак никада није одузео жељу за пулсирањем које живот значи. А прозору ћу прићи када осетим да су крила довољно очврсла за лет коме ниједно време и ниједна грешка неће бити препрека..."

ИСУВИШЕ КАСНО

Published on 01/28,2011

undefined

Казаљке су се склопиле.

Узалудност речи

Срља мисли у понор.

Ново сутра.

Дошло је исувише касно.

Са новом бором.

Новим грехом.

Новим кајањем.

Ново сутра.

Дошло је прекасно.

Posted by nea at 07:34 Додај коментар (0) │ Трекбекови (0) │ Пропали покушај да постанем песник...
Back to Home Претходни Следећи

Comments

Leave a Reply