БАЛАДА О (НЕ)ЖЕЉАМА
Published on 02/11,2011
Нећу.
Нећу да те желим.
Не одговараш ми.
Ти си прототип најгорег мушкарца.
Шала на рачун еволуције.
Неадреталац са лицем анђела.
Класична верзија Дон Жуана.
Типично мушко.
И нећу више да те желим.
И ја те стварно не желим.
Који си па ти фактор у мом животу?
Бродоломник коме сам пружила руку
У кошмару нашег живота.
Наши путеви се не састају.
Мимоишли смо се на раскрсници живота.
Изгубили смо своје ја
Негде у пукотини времена
Залуђени деструктивним идејама
Овог постмодерног света,
Заљубљени у надреализам,
Запали у кризу самосажаљења.
Ја индиферентна,
Комплексна,јединствена
Са фикс идејама заборављеног детета.
Ти вечити бунтовник неког новог сутра,
Молдер И ја желим да верујем.
Не желим те.
Гадиш ми се
Са свим својим бескрупулозним циљевима.
Знаш никад нисам веровала у оно:
Циљ оправдава средство.
Казна стигне.
Било кад И било где.
И тебе ће,
анђеле мој очију дивљих.
И тебе ће,
Дечаче мој покварених страсти..
Не желим твоје игре
Исувише су неприхватљиве
За моје истанчане укусе.
Не желим твоје погледе.
Исувише су бесмртни.
Чиниш да се осећам повређеном,
Ја тако грешна
Залутала у земљу безгрешних.
И нећу,
Нећу да склапам капке
На твојим умрлим ноћима.
Шта ће рећи на то нова надања?
И нећу да тешим усне старим сећањима.
Шта ће рећи на то умрле ноћи?
И нећу.
Стварно нећу.
Склапам мозаик.
Вртим осмехе у круг.
Вртим сећања у круг.
Вртим живот у круг.
И нећу.
Ти си манијак.
Мучитељ.
Отровним стрелицама
Погађаш моје срце,
Будиш осећај одговорности,
Кривицу у зеницама.
Будиш ону ја,
Праву ја,сакривену испод љуски
Деструктивног света,
Корупције,преваре.
Маску од света.
Маску од тебе.
Маску од себе.
И мрзим те због тога.
Остајем нага.
Голотиња душе зјапи у јазу времена.
Купим дроњке пређашњих свитања.
Желим прекинути самоћу сете.
Умирити бол.
Убити немир.
Немир у теби.
Тебе у немиру.
Не,не желим те.
Изгубила сам моћ за то.
Исувише је страха у мојим болима.
Не могу то порећи.
Ипак,не желим те.
Ти си само још један знак
У мојим хијероглифима,
Навика као зујање млина за кафу,
Бука аутомобила
У вреви саобраћаја.
Ти си копија Астека.
Побуђена индиферентност
Тамна страна моје свести
Светла страна моје тмине.
Заплели су нам се прсти у сутону времена.
Измешали смо боје.
Предала сам ти плаветнило
Мог црвеног,
Зеленкасти одраз твог љубицачастог
Уплео ми се у косу.
Украо си ми сенку,стопила се са шавовима твојих немира.
Не желим те.
Зато иди док још не буде касно,
Док још могу да сакријем да волим те.
Ja mislim da je ovo prelep nacin izrazavanja, i vidi se da ovo radis vec duze vreme. Stvarno lepa pesma. Kao da slikas recima emocije, slike koje vidis, ono sto osecas... stvarno predivna pesma. Propali pokusaj da postanes pesnik?? Hmm... ja mislim da te osecanja varaju :) Prepusti se pisanju pesama, i misli pozitivno. Ocekujem zbirku pesama sa tvojim potpisom :)
Veliki pozdrav i uzivaj :)
divna poezija.. cekam sledecu pesmu.. pozdrav!