НАША СОЦИЈАЛА
Published on 02/19,2011
Пре него што склопиш очи-размисли…
Сети се…
Ја долазим ка теби.
Носе ме јужни ветрови,
Од истока до запада,
Од севера ка југу.
Свет је релевантан,
Компас непотребан.
Фундаментално стање свести.
Позитивизам у тоталитету.
Ја апстрахујем време-
Одбацујем конкретно.
У твојој типичној појави
Преовлађује доминантна чињеница:
Ја те не желим.
То је независно од твоје воље,мисли,хтења.
То је дух у мени.
Оно ирационално!
Није довољна воља-
Потребна је свест.
Нека те инстикт понесе,
Примитиван,животињски.
Речи су недвосмислене,
Јасно говоре.
Утопија…све је то утопија.
Утопија И твоја догма.
Твој идеализам
Кратко траје.
Намећеш ми истину.
Ја сам аутономна,слободна,
Али увек у сенци твоје идеологије.
Сумња у мени.
Ја сам објективна,
Али ти си ми нужан-
Релативно трајан.
Живимо у овом универзуму,
У идеолошким формацијама.
Тражимо будућност
У предсказању,сујеверју.
Ја сам Халејева комета:
Прилазим ти на тачно
наштоповано време.
Динамика у мени.
Промењивост ме је испреплетала.
Динамика у мени.
Нема сигурности,
Извесности
-остаје само вероватноћа.
Хајде да одустанемо.
Глобална покретљивост.
Наша статичност.
Масовна преокупација.
Ја сам феминист,
Ти пацифист.
Иста средства,супротан циљ.
То је наш стил!
Филозофија живљења!
У овој сфери живота
Ми немамо своје норме,
Своје границе.
Научи да поштујеш.
Свуда влада анархија,хаос.
Хронологија у нама
Је низ дистанцираних субјективности.
Револуција.
Ти имаш веровања,
Ритуале,обреде.
Ја сам савремена,
Цивилизована.
Етнос ме уништи.
Нађи оно апстентно у мени.
Све има своје лице И наличје,свако своју улогу.
Ова хармонија,
Само је одраз кризе у мени.
Нема маште,
Имагинације.
Ја немам предрасуда.
Ти си лаик.
Ја имам коначан циљ.
Ти си континуиран.
Ја тренутна.
Маскирамо емоције у себи.
Правимо дистанцу.
Анонимну.
Неодређену.
Служи нам за забаву.