НЕДОСТАЈЕШ МИ

Недостајеш ми.
Сада када ниси поред мене
Схватам сву неминовност тог значења.
Недостајеш ми.
Нема те.
И недостајеш ми.
Осећај је опор.
Још увек осећам твој мирис на моме јастуку,
На сваком сантиметру своје коже.
Још увек осећам твој мирис на уснама,
И додир твоје коже.
Ја не волим да осећам.
Ја не волим да признам.
Не волим да признам да си ми под кожом,
Да будна сањам твоје усне,
У сну осећам твоје погледе.
Не волим да признам да немам те.
И да ће ми ново јутро донети само једну мисао...
ДА САМ САМА...
Koliko bola.
Razumem taj osecaj samoce.
Pokusaj da se pretrpas obavezama, tako da samoca nece moci puno da utice na tebe.
Lepa pesma!
Pozdrav!
Samoće ne mož da dugo ostane na jednom mjesto. Izvedi je negdje i ostavi na keju.
pozdravče
Tesko ti je, ali ovo je predivna pjesma...
u zivotu sve prodje jer nista nije vjecno. Procice i tvoja tuga i samoca. Uskoro neces biti sama, a bices ponosna jer imas talenat da pises ovako divne pjesme
;)
Хвала на кометарима. Некада и неке непријатније ствари кад се овековече у поезији добијају неку узвишенију форму. Поздрав