ЖАО МИ ЈЕ

Published on 01/20,2011

 
  

Жао ми је.

Због свега што сам некада рекла.

Због свега што сам некада помислила.

Само једном се воли.

Човек је животиња. 

Осећања су само оружје ниских страсти.

Жао ми је што си био моја жртва.

Сада кад је прошло све,

Још те осећам у ваздуху,

Још ме боли празнина коју носи нови дан.

 Али, знам да немам права.

На тебе.

На љубав.

На нас.

Осећам пакао у себи.

Вулкане под кожом.

Ватру у венама.

Али знам да ми то не даје право да вратим те.

Да вратим нас.

Исувише је дубок јаз између наших обала. 

Можда би те сузе вратиле...

Њихов горак траг да видиш на мојим образима...

Можда би те речи вратиле...

Њихов звук да чујеш са мојих усана...

Али, ја те не могу вратити себи. 

Ја немам речи.

Ја немам суза. 

Немо мртвило одраз је немогућности у мени.

Још увек сам анимал.

Још увек сам хладна.

Али...

Још увек те волим. 



Comments

  1. 01/20,2011 | 22:20

    Zašto bi ovo bio propali pokušaj pesništva? Sasvim ti lepo ide!

  2. 01/20,2011 | 22:50

    Ako je za utehu, lakse pada kajanje zbog učinjenog -nego zbog neučinjenog... zaista lepo pišeš, svidja mi se tvoj stil..

  3. nea
    01/21,2011 | 09:25

    sanjarenja, хвала.
    aleksandar88, хвала и теби, нарочито на коментару за стил. Јесте мало песимистично хладан, али ипак је мој.

Leave a Reply

Додај коментар





Запамти ме