ЗАБОРАВ У ТЕБИ
Осети ноћас како ветар дише
И речи неразумљиве туђе носи
Осети ноћас како небо пева
И нестаће осмех што у ноћи чекаш
Осети одједном како све се мења
Нечији осмеси почињу да тамне
Туђи додири у самоћи боле
А никог нема да излечи ту рану
И бол краја натера да бежи
И схваташ да тешко бледе
Исувише споро успомене труле
У ваздуху неки туђи осмеси лебде
Ал у срцу места за само један има
И осетићеш онда да те нешто боли
Негде око срца, испод ведрог неба
Помислићеш то заборав у теби не ћути
То стара љубав успомене враћа
Не, за љубав исувише је касно
Да вратиш срећу није тако лако
Затвори оћи и осети само
То ја у теби умирем полако