ЈА II

Једна суза.
Поноћ у оку.
Заборављам да дан постоји.
Сама у својој љуштури.
Времеплов од сећања правих.
Премало времена за себе имам.
Превише на друге људе га трошим.
" ...У тренутку када ме сви позивају на прозор да заједно гледамо у времена напред или назад, радије остајем у соби свога данас, загледана у своје срце коме ни најболнији ожиљак никада није одузео жељу за пулсирањем које живот значи. А прозору ћу прићи када осетим да су крила довољно очврсла за лет коме ниједно време и ниједна грешка неће бити препрека..."