ЖАО МИ ЈЕ
Жао ми је.
Због свега што сам некада рекла.
Због свега што сам некада помислила.
Само једном се воли.
Човек је животиња.
Осећања су само оружје ниских страсти.
Жао ми је што си био моја жртва.
Сада кад је прошло све,
Још те осећам у ваздуху,
Још ме боли празнина коју носи нови дан.
Али, знам да немам права.
На тебе.
На љубав.
На нас.
Осећам пакао у себи.
Вулкане под кожом.
Ватру у венама.
Али знам да ми то не даје право да вратим те.
Да вратим нас.
Исувише је дубок јаз између наших обала.
Можда би те сузе вратиле...
Њихов горак траг да видиш на мојим образима...
Можда би те речи вратиле...
Њихов звук да чујеш са мојих усана...
Али, ја те не могу вратити себи.
Ја немам речи.
Ја немам суза.
Немо мртвило одраз је немогућности у мени.
Још увек сам анимал.
Још увек сам хладна.
Али...
Још увек те волим.